Dnevnik Ane Frank

Predstava za decu "Dnevnik Ane Frank"

Režija: Stevan Bodroža

Dramatizacija: Nina Plavanjac

Dizajn lutaka i scenografije i kostima: Sandra Nikač

Aistent dizajnera lutaka i scenografije i kostima: Teodora Tulović

Stručni saradnik za animaciju: Zorana Milošaković-Tasić

Inspicijent: Nenad Filipović

Igraju: Brankica Sebastijanović, Nela Nikolić, Đorđe Kreća, Željka Mandić, Nikola Ranđelović, Ivana Todorović, Jovan Popović, Zorana Milošaković-Tasić, Jovan Simeunović

Reč pisca:

Ko je Ana?

Ana je maštovita. Ana je inteligentna. Ana je hrabra. Ana je brzopleto dete, i mudrija od svojih godina. Ana je zaljubljena. Ana je ćerka i sestra, čak i kada bi volela da to nije, ali beskrajno voli svoju porodicu. Ana je pisac koji vidi mrak, i uspeva da u njemu pronađe svetlo, čak i kada ga niko drugi ne vidi. Ali Ana je i devojčica kao i svaka druga, prkosna i osetljiva, blesava i borbena, koju bi budućnost prvih ljubavi i svađa sa mamom, školskih zadataka i dalekih putovanja, tek trebalo da čeka.

Ana je devojčica, koja nikada neće postati mlada žena.

Njen duh je veći od surovosti i dugovečniji od zlobe. Snaga Aninog talenta i duše, ostavila je svetli trag u svetu, koji prevazilazi njenu tragediju.

Ana je svako dete koje zaslužuje da slobodno korača svetom, koji deci ne dopušta da budu deca.

Nina Plavanjac

Reč reditelja:

„Dnevnik Ane Frank“ je predstava koja nastaje kao kombinacija dramskog i lutkarskog teatra. Stanovnici tavana, koji se dve godine kriju od nacističkog proganjanja, porodica Frank i porodica Van Dan, biće prikazani sredstvima dramskog teatra a njihovi snovi o slobodi, izbavljenju, srećnom budućem životu, koji nikada nisu doživeli, dočaraće se lutkarskim teatrom. Time će nastati scenska sinergija između brutalnosti onoga što se zbilja dešavalo i onoga kako zamišljamo da su ti ljudi uspeli da provedu toliko vreme u jednom malom, klasutrofobičnom prostoru, nadajući se izbavljenju – uz pomoć svojih snova i svoje vere u ljudskost i pravdu. Postići ćemo tako i ono što je glavna misija ovakvih predstava – da „izbavimo“ žrtve rata iz opskurnosti statistika o broju ubijenih, o broju stradalih u logorima i na bojištima, da pokažemo da je svaka žrtva bilo kog rata u istoriji imala svoj identitet, svoje ljudske snove, čežnje i nadanja, da je bila kao bilo ko od nas, s tom razlikom što je njen život brutalno prekinut usled nakaradnih ideologija i politika.