Odlučili smo da probamo školu rolera i da odvedemo ćerku na treninge. Ionako je nedavno dobila rolere na poklon. Iskreno, mislio sam – voziće se malo u krug, ogrebaće kolena par puta i tu će se cela priča završiti. Ali ispalo je potpuno drugačije.

U Roller Land idemo već par meseci i napredak stvarno raduje. Prvi put se držala za trenera kao da je spas, od straha nije htela da pusti ruke. A sada već sama juri po hali i jedva čeka sledeći trening. Čak i kod kuće pokušava da pokaže neke svoje “trikove”.

Ono što mi se posebno dopalo jeste odnos trenera. Niko ne pritiska decu, niko ih ne požuruje. Sve ide mirno, kroz igru i pozitivnu atmosferu. Deca se smeju, igraju, a nekako usput stvarno nauče tehniku.

Što se bezbednosti tiče, tu sam potpuno miran: kacige, štitnici, treneri stalno pored njih i prate šta se dešava. To mi je baš bilo važno.

I primetio sam još nešto zanimljivo – ćerka je postala nekako fokusiranija. Čak su je i u školi pohvalili zbog koncentracije. Izgleda da ova vrsta aktivnosti stvarno dobro utiče i na glavu, ne samo na telo.

Uglavnom, Roller Land nam je sada omiljeno mesto posle škole. Gledajući nju, počeo sam i ja da razmišljam da stanem na rolere 🙂

U svakom slučaju, moja iskrena preporuka za ovu školu rolera — i kao zabavu, i kao sport za decu.