Pozorište Boško Buha

OSNIVANJE

Priča o Pozorištu Boško Buha, kao i mnoge pozorišne priče, počinje od Branislava Nušića. Po njegovoj zamisli je, 1937. godine nastalo „Povlašćeno pozorište za decu i omladinu Roda“. Prva Rodina premijera, zakazana za 19. januar 1938. je otkazana, jer je tog dana umro Branislav Nušić. Premijera je održana 23. januara, a Pozorište je, pod rukovodstvom piščeve ćerke Gite Predić Nušić i bračnog para Vukadinović, punom parom radilo do 1941. Najpoznatija predstava iz tog perioda je „Rista sportista“ po komadu čuvene glumice Ljubinke Bobić, a o popularnosti te predstave svedoči i činjenica da je 1939. u Politici počeo da izlazi istoimeni strip.

Po oslobođenju Beograda 1945. osnivači Rodinog pozorišta nastavili su rad pod okriljem Pionirskog pozorišta, koje svoje predstave izvodi u drugim beogradskim dvoranama. Ipak, ono je iste godine zatvoreno pod obrazloženjem da „nije pedagoški da se deca bave glumom i baletom, da je to čak krajnje štetno za njihov uzrast, da su u pozorištu izloženi opasnosti da steknu bolesne ambicije i da je bolje da se posvete samo učenju“. Tako je Beograd ostao bez pozorišta za decu punih pet godina.

Tek krajem 1950. Gita Predić-Nušić uspela je da dobije saglasnost o pokretanju novog dečjeg pozorišta. Tako je 13. oktobra te godine osnovano Pozorište Boško Buha, i deci je vraćeno pravo na pozorište.

Od osnivanja do danas, na našoj sceni odigrano je oko tri stotine naslova, a kroz našu salu prošlo je blizu pet miliona dece, njihovih roditelja i nastavnika. Ne bismo pogrešili ako bismo rekli da prve generacije publike danas na predstave dovode svoje unuke.

SCENA ZA DECU

Od početka rada do danas, osnovno repertoarsko opredeljenje Pozorišta Boško Buha su bajke i klasici za decu. Neke od predstava bile su na repertoaru i po više decenija, kao što je „Ukradeni princ i izgubljena princeza“ Dena Totera u režiji Srboljuba Luleta Stankovića koja je izvedena petsto četrdeset osam puta, i „Bajka o caru i pastiru“ Boška Trifunovića u režiji Miroslava Belovića izvedena četiristo sedamdeset puta. I današnji naslovi, bajke u režiji Milana Karadžića doživljavaju svoja stota, pa i dvestota izvođenja. Pozorište Boško Buha prvo je i jedino pozorište za decu koje je učestvovalo i koje je nagrađivano na Sterijinom pozorju, ali i na Bijenalu u Veneciji. Tu su i učešća na MESS-u u Sarajevu, na Kotorskom festivalu pozorišta za djecu, na Festivalu djeteta u Šibeniku, i drugim važnim festivalima u zemlji, regionu, i inostranstvu.

VEČERNJA SCENA

Večernja scena Pozorišta Boško Buha, otvarana je u nekoliko navrata, prvo kao Omladinska scena, a onda kao Scena kod konja. Ova današnja, pod jednostavnim nazivom Večernja scena otvorena je 2005. godine, sezonom Play Shakespeare (Ukroćena gopopad, Dva viteza iz Verone, Bogojavljenska noć, Otelo), nastavljena sezonom renesansne komedije (Mandragola, Krčmarica Mirandolina, Dekameron), zatim pozorišnim adaptacijama filmskih hitova (Ne znam šta je seks, ali pitanje je odgovor, Dečko koji obećava...). Dalje se razvijala u pravcu ansambl komedija prema delima klasika poput Nušića, Šekpira i Labiša, ili savremenim kao što su Dario Fo, Majkl Frejn, Patrik Barlou i Goran Marković. Naravno, kako je obaveza Pozorišta Boško Buha da se obraća mladoj publici i komadima koji tretiraju njene današnje probleme, preokupacije i teme koje mogu biti i tabu, a kojima pozorište namenjeno ovoj ciljnoj grupi ima obevezu da se posveti, postavljali smo komade kao što su „Instant seksualno vaspitanje“ Đorđa Milosavlljevića i „Pazi vamo“ Milana Markovića, koji su učestvovali na Sterijinom pozorju, odakle se „Instanst seksualno vaspitanje“ vratilo sa Sterijinom nagradom za kolektivnu igru. Tu pripadaju i komadi „Igra u tami“, takođe Đorđa Milosavljevića i „Dan odluke“ Kita Redina.

Pozorište koje vraća osmeh na lice, pozorište koje formira prave zaljubljenike, pozorište koje uzbuđuje i budi, sve su to lica Pozorišta Boško Buha koja želimo da predstavimo mladoj i odrasloj publici.