Muzej Jugoslovenske kinoteke

Istorija 

Jugoslovensku kinoteku osnovao je 1949. godine Komitet za kinematografiju tadašnje Federativne Narodne Republike Jugoslavije. Dokument o osnivanju potpisao je maršal Josip Broz Tito.

Danas je Kinoteka u Republici Srbiji ustanova kulture, centralna ustanova zaštite kulturnih dobara – filmske građe.

Organizacione temelje postavio je prvi direktor Milenko Karanović, po ugledu na postulate rada svetskih filmskih arhiva.

Misija Kinoteke je da prikuplja, sređuje, obrađuje, čuva, ali i da prikazuje filmove, kao i prateću filmsku građu, predmete i druge materijale iz istorije sedme umetnosti. Arhiv Kinoteke u Košutnjaku započeo je rad sa svega dve stotine nesređenih kutija nitratnih filmova pronađenih u bunkerima u Tašmajdanskoj pećini.

Uz poklone građana, otkupe, preuzimanje novih kopija od domaćih producenata i razmenu s inostranim arhivima, fond je brzo rastao i već 1964. Jugoslovenska kinoteka postala je jedan od pet najznačajnijih filmskih arhiva na svetu.

Blago Arhiva bilo je ugroženo u NATO bombardovanju, ali je tadašnja generacija zaposlenih u Kinoteci, s direktorom Radoslavom Zelenovićem na čelu, uspela da ga sačuva. Slavni reditelj Bernardo Bertoluči uputio je u proleće 1999. apel za spas Kinoteke „koja čuva ključna sećanja na ovaj vek”.

Arhiv čuva nitratnu kolekciju u specijalnim bunkerima, a 2007. godine, uz pomoć Ministarstva kulture i informisanja, Vlade Srbije, kao i Vlade Francuske, dobio je novi, savremeno opremljeni depo sa 700 kvadratnih metara na četiri nivoa.

Dve godine kasnije u Arhivu je počelo da radi Odeljenje za digitalizaciju i digitalnu restauraciju filmske građe.

Muzej Kinoteke otvoren je 1952. kao specijalizovani bioskop koji svakodnevno u više termina prikazuje filmove iz fondova Kinoteke. Sala u Kosovskoj ulici ubrzo je postala kultno mesto. Uz njene programe odrasle su mnoge generacije filmofila.

Nova upravna zgrada Jugoslovenske kinoteke, u renoviranom zdanju, zvanično je otvorena 2011, a za publiku, posle opremanja i useljenja, 2014. godine. U prelepom enterijeru nalaze se bioskopske sale, stalna muzejska postavka, biblioteka i direkcija Kinoteke.

Fondovi

Najveću vrednost Kinoteke predstavljaju nitratni fond i kolekcija srpskih filmova. Ukupni fond broji više od 100.000 kopija.

Nitratna kolekcija ima više od 10.000 kopija nastalih od 1896. do 1953. kada se snimalo na zapaljivoj traci. Neke od njih su unikati koji su dugo smatrani izgubljenim.

Pre nekoliko godina u nitratnom fondu pronađena je jedina na svetu kopija italijanskog filma „Trovačica” iz 1916. U pripremi nove kopije Kinoteka je sarađivala s arhivima u Bolonji i Torinu.

Najstariji sačuvani film sniman u Srbiji jeste dokumentarni „Krunisanje kralja Petra Prvog Karađorđevića” iz 1904. godine.

Prvi srpski igrani film „Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa” snimljen je u Beogradu 1911. godine, a pronađen 2003. u Austrijskom filmskom arhivu u Beču.

Dragocenost ovog fonda jesu dokumentarni filmovi srpskih producenata Đoke Bogdanovića i Svetozara Botorića iz druge decenije XX veka.

Fond stranih filmova čuva igrana, dokumentarna i animirana ostvarenja i filmske žurnale, animirane filmove iz više od 130 nacionalnih kinematografija.

Fototeka sadrži 270.000 identifikovanih (i još toliko neobrađenih) fotografija iz 18.000 domaćih i stranih filmova, kao i portreta filmskih stvaralaca. Tu je i vredna kolekcija od 7.500 filmskih naslova, unutar koje se nalazi više od 15.000 arhiviranih plakata.

Zbirku predmeta čini 3.200 eksponata iz istorije, ali i predistorije filma.

U stalnoj muzejskoj postavci mogu se videti Carska panorama, koja i dalje funkcioniše, originalna kamera braće Limijer iz 1896. godine, magika laterna – preteča svih uređaja za projektovanje, glava Edisonovog kinematoskopa, prva studijska filmska kamera – Lifkina kamera, Edisonov fonograf, foto-aparati iz zbirke Uglješe Rajčevića i mnogi drugi.

Bogatstvo Kinoteke čine i legati filmskih umetnika: Milene Dravić i Dragana Nikolića, Pavla Vuisića, Ružice Sokić, Ljubiše Samardžića, Veljka Despotovića, Miomira Denića, Žorža Skrigina, Karla Maldena i drugih.

U Biblioteci Kinoteke nalazi se 22.000 knjiga, časopisa, filmskih kataloga, kao i 10.000 scenarija, knjiga snimanja i dijalog lista.

Jugoslovenska kinoteka od prvih dana neguje međunarodnu saradnju. Već 1951. postaje redovna članica Svetske federacije filmskih arhiva (FIAF).

Afirmaciju i uspon u evropskim i svetskim okvirima beleži od 1955. do 1981. kada je njen direktor bio reditelj Vladimir Pogačić.

Kinoteka je 1995. godine postala član Evropske federacije filmskih arhiva po pozivu, kao prvi član izvan Evropske unije.

Član Programske komisije Svetske federacije filmskih arhiva godinama je bio upravnik Muzeja Kinoteke Dinko Tucaković.

U Izvršnom odboru Evropske federacije od 2018. je direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić.

Festival nitratnog filma, osnovan 1999. godine, nudi retku priliku da se na velikom ekranu vide biseri filmske baštine iz prve polovine XX veka.

Umetnički direktor i selektor festivala je upravnik Arhiva Kinoteke Aleksandar Saša Erdeljanović, a na programu su dela iz fondova više desetina arhiva iz celog sveta.

Starajući se o domaćoj baštini, Kinoteka je krajem 2016. organizovala izbor sto najboljih srpskih filmova u XX veku i proglasila ih kulturnim dobrom od velikog značaja, što je i jedan od kriterijuma za njihovo digitalno restauriranje.

Usledio je izuzetno važan, a istovremeno atraktivan projekat Vip Kinoteka, u okviru kojeg je do sada digitalno restaurirano deset klasika srpske kinematografije. Premijerne projekcije novih kopija, uz razgovore s filmskim stvaraocima, nailaze na veliko interesovanje publike i medija.

Izdavačka delatnost obuhvata knjige iz oblasti filma i raznovrsne publikacije, a 2017. pokrenut je i časopis „Kinoteka”, koji se bavi temama iz istorije sedme umetnosti, ali i zbivanjima na savremenoj filmskoj sceni.

Svoja prva priznanja Kinoteka je dodelila 1956. pionirima našeg filma. Spomen-plakete Jugoslovenske kinoteke dobili su Milton Manaki, Josip Hala, Ernest Bošnjak, Tito Stroci i drugi, među kojima i posthumno Aleksandar Lifka i Kosta Novaković.

Zlatni pečat za doprinos filmskoj umetnosti ustanovljen je 1995. povodom proslave prvog veka filma. To priznanje do sada su dobili istaknuti strani i domaći umetnici: Đuzepe de Santis, Liv Ulman, Teo Angelopulos, Nikita Mihalkov, Jirži Mencl, Ken Rasel, Harvi Kajtel, Vim Venders, Karlos Saura, Rejf Fajns, Emir Kusturica, Dušan Makavejev, Mirjana Karanović, Bogdan Diklić i mnogi drugi.

Za Dan Kinoteke odabran je 6. jun kao dan kada je održana prva filmska projekcija u Beogradu i na Balkanu – 1896. godine u kafani „Zlatan krst” na Terazijama.