Konak kneza Miloša

Podignut je po nalogu kneza Miloša Obrenovića kao centralna građevina reprezentativnog dvorskog kompleksa u Topčideru. Gradili su ga poznati neimari Janja Mihailović i Nikola Đorđević pod nadzorom glavnog kneževog neimara, Hadži-Nikole Živkovića. Konak je bio dvor vladara Kneževine Srbije, mesto odvijanja važnih društveno-političkih događaja. U njemu je zasedala Kneževska skupština i donošene važne odluke za budućnost i nezavisnost Srbije. Njegova gradnja predstavljala je jedan od neophodnih vidova ispoljavanja upravo stečene autonomije u obavljanju i odvijanju društvenog života i javnih funkcija Srbije, u odnosu na prethodnu Otomansku vladavinu. U njemu je svoje poslednje dane života proveo knez Miloš Obrenović za vreme svoje druge vladavine 1859-1860. godine.

Ispred ovog zdanja je jedan od najstarijih i najlepših platana u Evropi, zaštićen kao prirodna retkost (ima više od 160 godina).

U stilsko arhitektonskom pogledu pripada prelaznom obliku od izrazito balkanske graditeljske tradicije ka postupnom prihvatanju elemenata srednjoevropske arhitekture[1]. Uticaj balkansko-orijentalne tradicije ogleda se u centralnom rasporedu unutrašnjih prostorija kao i u bogatim slikanim dekoracijama plafona, zidova i niša[2], dok se evropski uticaji uočavaju u klasicistički koncipiranom portalu, pojedinim arhitektonskim detaljima kao i u postavljanju objekta u slobodni parkovski prostor.Zgrada se sastoji od prizemlja i sprata, od kojih su oba podeljena na veliki hol u sredini, sa sedam soba raspoređenih okolo i četiri pomoćne prostorije između njih, koje su se zvale odžaklije. Holovi sprata i prizemlja su prošireni divanhanom. U prizemlju se nalazila Kneževa kancelarija, sobe za stražu i trpezarija dok je sprat imao rezidencijalnu funkciju. Takođe na spratu su se nalazile sobe kneževog privatnog apartmana. Sastojao se od paradne sobe sa pripadajućom ostavom, trpezarije, i bogomolje, odnosno spavaće sobe sa nišom za ikone i kandilo. Očuvana dekoracija se nalazi na tavanici hola, paradnoj sobi, bogomolji kneza Miloša i divanhani. Sa velikom pažnjom je ukrašena divanhana, koja je imala i funkciju prostora za audijencije[3].

Prilikom proslave 150-godišnjice Prvog srpskog ustanka (1954), u Konaku je otvoren Muzej Prvog srpskog ustanka sa tematikom posvećenom čitavom periodu oslobodilačkih borbi protiv Turaka (od 1804. do drugog hatišerifa 1839). Eksponati Muzeja poslužili su kao polazna osnova za formiranje Istorijskog muzeja Srbije, 1963.

U konaku je 2013. godine povodom 198. godišnjice Drugog srpskog ustanka otvorena nova stalna postavka.[4]

U sklopu istorijskih okolnosti konak kneza Miloša nosi pečat svog vremena, prelaznog stanja od dugotrajne podređenosti do sticanja nezavisnosti što se ogleda u mešavini primenjenih stilova i načina gradnje.

U neposrednoj blizini konaka se nalaze Topčiderska crkva Svetih apostola Petra i Pavla[5] i Crkveni konak u Topčideru[6].