Istorijski muzej Srbije Verifikovani profil

У среду, 27. децембра 2023. године у 13 часова, у Историјском музеју Србије биће отворена гостујућа изложба Музеја Републике Српске из Бањалуке под називом „Орао, лав и крин – Хералдика средњовековних српских земаља”. Изложба је постављена у посебном делу изложбеног простора Музеја и представља тематски додатак актуелној изложби „Чекајући сталну поставку”.

Зграда у којој је смештен Историјски музеј Србије подигнута је као палата Привилеговане аграрне банке у периоду од 1932. до 1934. године. Својом монументалношћу и раскошним архитектонским решењем, ова грађевина представља једно од највреднијих остварења међуратне српске архитектуре.

Историјски музеј Србије је музејска установа комплексног типа која има задатак да прикупља, чува, изучава, стручно и научно обрађује материјална сведочанства историје Србије, одржава и попуњава музејске збирке, као и информације и документацију о њима и чини их доступним јавности. Задатак Музеја је и да на одговоран и стручан начин кроз музејске поставке артикулише и интерпретира знања о прошлости Србије и српског народа, као и осталих народа и култура на територији Србије, и остварује комуникацију јавности са националном историјском баштином.

Језгро музејског фонда Историјског музеја Србије у првим годинама по оснивању чинили су предмети који су се пре припајања налазили у Музеју Првог српског устанка, а за који су издвојени из Историјске збирке Народног музеја у Београду. То су били предмети који су се односили на личности и догађаје Првог и Другог српског устанка (оружје, заставе, униформе, одећа и други утилитарни предмети, документа, фотографије, уметничка дела), а са истом политиком прикупљања Музеј је наставио и каснијих година, проширујући предмет интересовања и на догађаје из блиске прошлости. Тако су се у фонду Музеја већ непосредно по окончању ратних сукоба на просторима бивше Југославије нашли примерци оружја и униформи припадника свих страна у сукобу.

Организационо, Музеј се састоји од неколико одељења: Историјско, Археолошко, Опште, Одељење материјалне заштите културних добара, Одељење документације, Одељење за презентацију, Одељење стручне библиотеке и Одељење заједничких послова.

У саставу Музеја налази се и Конак кнеза Милоша Обреновића у Топчидеру. Конак по свом начину зидања, плану и стилу припада оновременој османској репрезентативној архитектури и представља један од последњих градитељских и уметничких трагова османске културе у Србији. Подигнут је 1831. године као главна зграда дворског комплекса, а његов неимар био је Хаџи Никола Живковић.