Premijera opere za decu - Uskršnja priča

S obzirom da Uskrs predstavlja najsrećniji praznik u hrišćanstvu, pobedu života nad smrću, svetla nad tamom, imamo veliku želju da najmlađima prikažemo „Uskršnju priču“, još jedno autorsko delo Marije i Branislava Cvijića. Delo, čije izvođenje bi imalo nekoliko ciljeva:

1. Edukacija najmlađih o ovom velikom prazniku (sve važne informacije, običaji u narodu i slično bi bili pomenuti u delu)
2. Uticali bi na izgradnju muzičkog ukusa (niz pevljivih muzičkih numera koje bi izvodili deca i odrasli izvođači na sceni )
3. Zabava ( režija i koreografija bi bila urađena na zabavan način kako bi najmlađi prihvatili ovo delo na najbolji mogući način.

„ Uskršnja priča“ je osmišljena da sadrži jedan čin sa šest slika i deset muzičkih numera. Ove muzičke numere bile bi „razdvojene“ govornim tekstom koji bi upotpunio radnju opere.
Glavni likovi ove opere su :

Zec – Mića
Lija- Mica
Koke- Joka, Soka i Proka
Pilići- deca

Kratak sinopsis predstave:

Najčešće smo do sada u libretu sretali „ dobre“ i „ loše“ likovi, koji su donosili borbu dobra i zla. Ovog puta, imamo malo drugačije protagoniste.
Zec Mića, „zbunjen“, „smotan“ i beskrajno simpatičan, pojavljuje se u seoskom dvorištu slučajno i posmatra usplahirenost koka i pilića koji se užurbano pripremaju za Uskrs. Ove pripreme su prikazane kroz tri veoma lepe i vesele numere. Naravno, Mića ne zna ni šta je to Uskrs, ni zašto se slavi… Na sva ova pitanja, on u toku predstave dobije odgovor, naravno i publika, što je bio i cilj. Sledi rasplet, pojavljuje se negativac- lija (Mica), koja ukrade jaja. Odgovor je, naravno- borba! Zarobiti lisicu i vratiti jaja. Koreografija, gde se pripremaju za lov na Micu, uključuje i odrasle i decu i predstavlja najuzbudljiviji momenat opere.

Zarobljena lisica, u predivnoj ariji, objašnjava da ona nije uvek bila „loša“, već je postala takva jer nikad je niko nije voleo. Na taj način, prikazali bi i liju kao „dobrog“ lika sa željom da i da nju prihvati publika i da je hrišćanski oprostiti ukoliko se neko pokaje.
Mića se prvi sažali na nju, zatim i ostali, što dovodi do zajedničke igre i pesme na kraju predstave. Završna numera predstavljena je opštim slavljem i veseljem, igrom i pesmom.

Karte dostupne na sledećem LINKU