Amidžin konak

Amidžin konak

Amidžin konak je je jedna od retkih građevina iz vremena kneza Miloša, koja na autentičan način prikazuje arhitekturu tog doba. Konak je podigao knez Miloš i služio je za boravak kneževih najbližih ljudi, kao i za gošćenje drugih kneževa koji bi posetili Kragujevac. Dobio ime po Simi Milosavljeviću – Paštrmcu, zvanom Amidža, koji je bio Milošev barjaktar i upravnik dvora.

S obzirom na to da je sagrađen u 19. veku, između 1819. i 1824. godine, u vremenu kada je Srbija još uvek bila pod turskom vlašću i tek krenula da stiče autonomiju, ne čudi činjenica da konak ima primese turskog stila arhitekture. Kako je zemlja jačala i osamostaljivala se, tako se i javljala potreba vladara da njihova moć bude ogledana i u objektima u kojima borave i koji ih okružuju. Sama zgrada se odlikuje minimalizmom, opasana prozorima sa svih strana, a prizemlje je ojačano kamenom strukturom.

Amidžin konak predstavlja unikatan primerak ove vrste baštine koji je sačuvan iz perioda Miloševe vladavine. Prvobitno ime konaka je bilo Momački konak jer je u njemu obitavala kneževa pratnja. Kako dolikuje statusu kneza Miloša, gradili su ga najbolji majstori, uz njegov nadzor. Skupština republike Srbije je 28. oktobra 1947. godine donela odliku da se konak uvrsti u spomenike kulture od velikog značaja.